Ni­zom ma­ni­fe­sta­ci­ja op­šti­na Ča­je­ti­na je obi­lje­ži­la svoj pra­znik, Vi­dov­dan. Do­di­je­lje­na su pri­zna­nja za­slu­žnim po­je­din­ci­ma, me­đu ko­ji­ma i pre­sti­žno pri­zna­nje „Zlat­ni vi­tez Sr­bi­je“. Na sve­ča­noj sjed­ni­ci skup­šti­ne op­šti­ne, upri­li­če­noj 30. ju­na, op­štin­sko pri­zna­nje „Zla­ti­bor­ska po­ve­lja“ do­di­je­lje­no je vi­so­ko­pre­po­dob­nom igu­ma­nu Me­to­di­ju, ar­hi­man­dri­tu sve­te srp­ske car­ske la­vre ma­na­sti­ra Hi­lan­dar. Po­što je on bio spri­je­čen da to­ga da­na pri­su­stvu­je sve­ča­noj sjed­ni­ci, od­lu­če­no je da mu se ovo zna­čaj­no pri­zna­nje uru­či 2. ju­la, ka­da je igu­man Me­to­di­je po dru­gi put sti­gao u po­sje­tu Ča­je­ti­ni i Zla­ti­bo­ru.
Taj sve­ča­ni tre­nu­tak upri­li­čen je u Bi­bli­o­te­ci „Lju­bi­ša Đe­nić“ u Ča­je­ti­ni, u pri­su­stvu ve­li­kog bro­ja ugled­nih lič­no­sti iz tog kra­ja. Za­hva­lju­ju­ći na iz­u­zet­nom pri­zna­nju, ar­hi­man­drit Me­to­di­je je uka­zao na to da je op­šti­na Ča­je­ti­na, iako ma­la, da­la po­je­di­nač­no naj­ve­ći do­pri­nos ob­no­vi ma­na­sti­ra Hi­lan­dar na­kon ve­li­kog po­ža­ra 2004. go­di­ne. Ra­do­vi na ob­no­vi su za­po­če­ti 2006. go­di­ne, i bez ob­zi­ra na eko­nom­sku kri­zu ko­ja je za­hva­ti­la Sr­bi­ju, Grč­ku i či­ta­vu Evro­pu, ni­su pre­ki­da­ni iz­u­zev u zim­skom pe­ri­o­du. Igu­man Me­to­di­je ka­že da je mno­go te­že po­če­ti po­sao po­no­vo po­sli­je pre­ki­da od po­la go­di­ne ili go­di­nu da­na, i za­to su se tru­di­li da stal­no ra­de. Pre­ma ri­je­či­ma Mi­la­na Sta­ma­to­vi­ća, pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Ča­je­ti­na, do­pri­nos ob­no­vi Hi­lan­da­ra da­li su pri­vred­ni­ci i po­je­din­ci, i iz op­šti­na Ari­lje, Po­že­ga i Uži­ce. Oni su, tim po­vo­dom, u dva na­vra­ta, 2012. i 2013. go­di­ne, bo­ra­vi­li na Hi­lan­da­ru.
– Uspje­li smo da ani­mi­ra­mo sve one ko­ji­ma je sta­lo do oču­va­nja ne sa­mo vje­re već i srp­ske isto­ri­je i kul­tu­re. Ar­hi­man­drit Me­to­di­je je, kroz ob­no­vu Hi­lan­da­ra, po­ka­zao ogrom­nu vo­lju da pre­sta­nu sva­đe i po­dje­le u srp­skoj cr­kvi, srp­skoj po­li­ti­ci i srp­skom na­ro­du uop­šte, či­me je za­slu­žio „Zla­ti­bor­sku po­ve­lju“ – re­kao je Mi­lan Sta­ma­to­vić.
Ar­hi­man­drit Me­to­di­je Mar­ko­vić naj­mla­đi je igu­man Hi­lan­da­ra i naj­mla­đi igu­man na ci­je­loj Sve­toj Go­ri ko­ja bro­ji ukup­no 20 ma­na­sti­ra.  Ro­đen je u Čač­ku 1970. go­di­ne, a od 2010. je na hi­lan­dar­skom igu­man­skom tro­nu, kao jed­na od naj­po­što­va­ni­jih lič­no­sti u Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi i me­đu Sr­bi­ma u ze­mlji i ra­se­ja­nju. Is­ta­kao se u na­po­ri­ma za ob­no­vu ma­na­sti­ra Hi­lan­dar, a pod nje­go­vim du­hov­nim upra­vlja­njem broj mo­na­ha se udvo­stru­čio, po­ve­ćao se sa 25 na 50 ko­li­ko sa­da  bro­ji hi­lan­dar­sko brat­stvo. Ob­no­vlje­no je bli­zu 70 od­sto po­ža­rom uni­šte­nih obje­ka­ta u ma­na­sti­ru, ali će ob­no­va si­gur­no tra­ja­ti još ne­ko­li­ko go­di­na. Ka­ko is­ti­če, Ča­je­ti­na i nje­ni gra­đa­ni stal­no su u nje­go­voj mo­li­tvi i mi­sli­ma, pa je po pr­vi put zva­nič­no po­sje­tio jed­nu lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu u Sr­bi­ji, op­šti­nu Ča­je­ti­nu, a ne epar­hi­ju ka­ko to ina­če bi­va, sve u znak za­hval­no­sti nje­nom ru­ko­vod­stvu za ne­mjer­ljiv do­pri­nos u ob­no­vi naj­ve­će srp­ske sve­ti­nje.
Sve­ti­slav Ti­ja­nić